• yasl5.jpg
  • zasl1.jpg
  • zasl2.jpg
  • zasl3.jpg
  • zasl4.jpg
  • zasl6.jpg
  • zasl7.jpg

Članarina  

   

Granski sindikat IER „Nezavisnost“ Kolubara  

   

 

    U nedelju 09. aprila 2017. godine, planinari PSD „Ćira“ iz Lajkovca učestvovali su na planinarskoj akciji „Stazama Drugog srpskog ustanka“ koju je organizovalo PSD „Rudnik“. „Ćirinih“ 50 planinara je organizovanim prevozom došlo do Gornjeg Milanovca koji je bio početna destinacija planinarske rute. Vodič planinarima iz Lajkovca bio je Milan Jovanović, kome su se tokom puta pridruživali drugi vodiči iz PSD „Rudnik“, kako bi učesnike obaveštavali o istoriji i zanimljivostima rudničkog kraja, time su i najmlađi planinari mogli da nauče, a stariji da se prisete znamenitih događaja iz srpske prošlosti.

   

Ukazom kneza Aleksandra Karađorđevića od 05. januara 1853. godine premeštena je varoš Brusnica na mesto zvano „Divlje polje“ na desnoj strani reke Despotovice. Po istoimenoj reci nova varoš dobila je ime Despotovica. Šest godina nakon toga usledio je novi ukaz kneza Miloša Obrenovića, 03. aprila 1859. godine, po kome je varoš Despotovica promenila ime u Gornji Milanovac. Centralni trg Gornjeg Milanovca ukrašava monumentalna građevina iz koje je vojvoda Živojin Mišić naredio otpočinjanje Rudničke ofanzive 20. novembra 1914. godine. Danas je ta građevina namenjena kulturi i u njoj se nalaze Biblioteka „Braća Natasijević“, Kulturni centar i Moderna galerija. U gradskom parku se nalazi spomenik kraljici Dragi Obrenović, rad Nebojše Savovića Nesa iz 2010. godine. U gradskom središtu nalazi se crkva posvećena Svetoj Trojici. Ona je poslednja i jedna od najlepših zadužbina kneza Miloša Obrenovića. Neimar je bio Nastas Đorđević, rodonačelinik poznate familije Nastasijevi, koji je crkvu završio 1862. godine. Kraljica Draga rođena je u Gornjem Milanovcu 11. septembra 1866. godine. U svoje vreme kraljica Draga bila je žena velikog obrazovanja, a njeni koreni vezuju se za Nikolu Milićevića Lunjevicu, bogatog trgovca rudničke nahije koji je pomagao srpsku ustaničku vojsku. Još jedno od obeležji grada je Kuća srpsko-norveškog prijateljstva, otvorena za javnost 1987. godine. Izgrađena je kao simbol prijateljstva dva naroda uspostavljenog u Drugom svetskom ratu. Objekat se izdvaja neobičnim izgledom koji je spoj vikinškog broda i tradicionalne srpske kuće – brvnare.

     Planinari su iz Gornjeg Milanovca došli u Ljutovnicu u kojoj se nalazi crkva brvnara, retka i jedinstvena po svom izgledu u celoj Srbiji. Prema natpisu iznad glavnog ulaza, ljutovnička brvnara podignuta je 1809. godine i posvećena je Sv. Nikoli. Preko puta crkve nalazi se zvonara sa tablom koja ukazuje da je zvonaru obnovio 1956. godine Miroslav Adamović u spomen na svog oca Dragojla Adamovića koga su fašisti pogubili u Drugom svetskom ratu.

Planinari su od Ljutovnice krenuli ka Takovu, kroz prelepe predele brdovite Šumadije čiju je lepotu posebno isticalo prolećno vreme.

Odlazak u crkvu brvnaru u Takovu, znamenito mesto na kom su se ustanici, na Cveti 1815. godine, zakleli na vernost Milošu Obrenoviću i Srbiji „na krst časni i slobodu zlatnu“. Prema predanju, pored crkve se nalazi kamen sa koga je Miloš Obrenović okupljenom narodu objavio početak Drugog srpskog ustanka. Na drugom kraju imanja nalazi se staro groblje, oronulih stećaka po kojima se može zaključiti da su uglavnom iz XIX veka. 

Nedaleko od crkve brvnare nalazi se Muzej u Takovu, posvećen Drugom srpskom ustanku, zadužbina kralja Aleksandra Karađorđevića. Među brojnim muzejskim eksponatima izdvajaju se slika „Takovski ustanak“ Paje Jovanovića, takovski krst i ostaci takovskog grma. 

Ova lepa planinarska šetnja završena je na poznatom mestu „Takovski grm“, istorijskom prostoru od nekoliko hektara koji obuhvata građevine i spomenike vezane za Drugi srpski ustanak. Tu je pod najvećim hrastom doneta odluka o podizanju ustanka, i čuvene reči: „Evo mene, a eto vam rata s Turcima“, Miloša Obrenovića. Ranijem spomeniku iz 1887. godine, pridodat je impozantna bronzana skupina „Takovski ustanak“, rad prvog srpskog akademskog vajara Petra Ubavkića iz 1990. godine. 

Planinarska tura odvijala se uglavnom makadamom i asfaltom, dok je deo trase bila planinska staza. Kako je ova ruta bila lakša (10 km), pogodovala je svim uzrastima, pa je bilo mlađih i starijih učesnika. Divan dan krunisan je kraćim odmorom na Rajcu, gde su planinari sabirali utiske sa ove šetnje kako kroz rudnički kraj, tako i kroz prošlost. 

 

                                                                                                                                                                                            Daren Milivojević

     

   

Facebook  

   

Važna obaveštenja  

   

Izaberi jezik  

   
© PSD "Ćira" Lajkovac