• yasl5.jpg
  • zasl1.jpg
  • zasl2.jpg
  • zasl3.jpg
  • zasl4.jpg
  • zasl6.jpg
  • zasl7.jpg

Članarina  

   

Granski sindikat IER „Nezavisnost“ Kolubara  

   

„Kolubara teče i pamti“ neizbrisiv trag slavnog spomena na srpske herojske ratnike iz Kolubarske bitke. Šetnja sećanja na ovu herojsku pobedu „Stazama Kolubarske bitke“, organizuje se po četvrti put u varoši kraj Kolubare, nedaleko od Vrače brda, istorijskog i mitskog mesta ovog kraja. 

 Planinarsko-smučarsko društvo „Ćira“ iz Lajkovca, imalo je čast da ugosti trideset i pet planinarska društva, kluba i udruženja iz Srbije (Užice, Kosjerić, Valjevo, Šabac, Jagodina, Aleksinac, Šid, Gornji Milanovac, Beograd, Novi Sad, Krupanj, Subotica, Lazarevac), i Republike Srpske kojima se posebno zahvaljuje na učešću (PED „Majevica“ Bjeljina, PD „Čičak“ Čelinac i PSD „Stolac“ Višegrad), sveukupno 418 evidentiranih učesnika. Dan održavanja akcije bio je u subotu, 25. novembra 2017. godine. Staza po dužini i zahtevnosti spada u red lakih sa kružnom distancom od 16.5 km. Akcija je započela polaskom sa tradicionalnog mesta, platoa železničke stanice u Lajkovcu, u devet časova. Sunčano vreme bez vetra omogućilo je prijatan boravak u prirodi i šetnju kakva se pamti. Prvo odredište planinara, šetača i ljubitelja rekreacije, bilo je rimsko nalazište Anine u Ćelijama, do kog se dolazi delom trase nekadašnjeg „Ćire“, preko železnikog mosta i slavne reke Kolubare. Legenda o njenom imenu veže se za antički mit o Heliju, grčkom bogu Sunca, i njegovim kočijama. Zagledan u lepu boginju Atinu, Helije je izgubi kontrolu nad ognjenim kočijama, te je konje terao čas nisko, čas visoko. Kada bi leteo nisko palio je zemlju, a kad bi se udaljio od zemlje, ona bi se hladila. Razgnevljen, Zevs mu je munjom pogodio kočije koje su pale u jednu reku na Balkanu, veruje se da je to Kolubara, jer i svojim imenom na to asocira (kola u bari). 

 

 

Time staze kojima smo išli ne pamte samo doskorašnjost minulog veka, već dugoleto, vekovno, pa i milenijumsko boravište naroda, istoriskih i maštenskih, Rimljana, Kelta, Hazara, Ilira, Turaka... Ostaci dobro očuvane rimske vile i grandioznog poljoprivrednog dobra, nastalog početkom IV veka n.e, a nestalog upadom Gota, zapravo su pripadali rimskim vojnim garnizonima, koji čuvahu severne granice carstva. Odavde se, posle kraćeg boravka i okrepe, krenulo put Čovke. Vrače brdo pokriveno jesenjim lišćem šuštalo je pod nogama duge kolone šetača, koja se vijugavo protezala nekoliko stotina metara, da bi se na krovu Čovke sabrala oko spomenika srpskom ratniku. Tu je svako svakog nečim počastio, uz kratku stanku do sledećeg odredišta. To odredište bilo je crkva Sv. Georgija i spomen kosturnica u njenoj porti. Sudba uredi da neprijatelji ovozemaljski, postaše međusobno združeni u večnosti, u kojoj nema neprijatlja, već su svi prijatelji, kako reče seoski paroh. 

 

Posle parastosa palim borcima, PSD „Ćira“ i Turistička organizacija Lajkovca, organizovali su kulturno-umetnički program koji je otvorio predsednik PSD „Ćira“, g. Vladan Jakovljević. Lajkovački vajar, viđeni umetnik, harambaša u vanrednim prilikama, Milutin Ranković, bejaše voditelj programa. Radovan Beli Marković, uvaženi srpski književnik i vojvoda od Čovke, beše kazivao svoja rana sećanja na rodno selo u kom behu žito zaitali austrijskim šlemom, kao i to da i dan danji poneko u Ćelijama orući izore geler od granate i po koji metak. Pero Bjeković, mesni glumac, dirljivim tonom beše iščitao stihove „Plave grobnice“ Milutina Bojića, da bi potom Biljana Đurović sa puno emocija i dramskog patosa kazivala pesme o teškim prilikama ljudi u Velikom ratu, tako da je i najtvrđa srca do suza omekšala. Za okrepu bio je zadužen Ekološki pokret „Castrum brodare”, koji je pripremao kuvano vino, čaj i rakiju, na veliku radost učesnika. Dok je celu akciju ispratila ekipa DZ Lajkovac u sanitetu i Prvi srbski spasilački tim. Nakon programa, lovac i planinar, Milan Radović, koji je pušku zamenio planinarskim štapom, poveo je kolonu ka spomeniku Dimitriju Tucoviću. Ne zna se gde se više fotografisalo, da li u Aninama, da li na Čovki ili kod spomenika Dimitriju Tucoviću, sve u svemu vreme beše za to, a i fotografija budi sećanja i zove da se opet vratimo tamo gde nam beše lepo. Spuštajući se padinama Vrače brda ukazivali su se divni predeli Kolubare i priobalja sve dokle pogled doseže, i ta slika beše slika povratka u Lajkovac na druženje i podelu zahvalnica u Hotelu „Lajkovac“ uz tradicionalni planinarski pasulj, koji ove godine beše veoma dobar. Svečanost je uveličana nastupom KC „Hadži Ruvim“ i muzičkim programom koji je razgalio i staro i mlado. Tako je uz pesmu i dobro raspoloženje ispraćen i poslednji učesnik, do iduće godine kada se ponovo vidimo. 

 

 

 

Daren Milivojević

O Sv. apostolu Mateju 2017, u Lajkovcu

 

   

Facebook  

   

Važna obaveštenja  

   

Izaberi jezik  

   
© PSD "Ćira" Lajkovac