Članarina  

   

Na najmasovniji planinarski maraton, koji se svake godine, počevši od 1978. održava na Fruškoj gori u organizaciji PD Železničar iz Novog Sada , a pod pokroviteljstvom Planinarskog Saveza Srbije, i koji okupi po desetak hiljada paninara, avanturista i ljubitelja prirode, krenuo je i Ćirin dvojac, Jovana i ja, pojačani  jednim članom PD Vis iz Lazarevca- Jelenom. 

Plan je bio da budemo na Fruškoj gori pre nego što zađe sunce, kako bi postavili šatore i raspakovali se na vreme. Pomalo nas je zabrinula kišica koja je usput mestimično padala, ali nas je hrabrila optimistička vremenska prognoza. U Vrdniku smo priupitali ljubazne i predusretljive meštane za put preme Popovici, naselju i brdu na Fruškoj gori, gde je, kao i svake godine, postavljen start maratona i gde se nalazi kamp u kojem ćemo biti smešteni naredna dva dana. Krivudavim putem i serpentinama do Sremske Kamenice konačno sigosmo i do mesta na kojem se iznad puta nadvijala razvučena cirada na kojoj je pisalo ''DOBRODOŠLI NA 38. PLANINARSKI MARATON NA FRUŠKOJ GORI''. 

Tu su nas čekali uvek dobro raspoloženi i spremni za druženje i dobru zabavu, prijatelji planinarskog društva ''Ljeskovac'' iz Priboja, koji su stigli u prepodnevnim satima, formirali kamp u dobro zaklonjenoj i od sunca skrivenoj bukovoj šumi, i opskrbljeni kompletnom opremom potrebnom za kampovanje, čak i agregatom, pozvali nas da im se pridružimo, pa smo podigli šatore i postavili zastavu  i uz muziku i druženje proveli ostatak večeri.

Buđenje u 0600 sati uz cvrkute ptica i poneki zrak sunca koji je ipak uspeo da se probije kroz guste krošnje a koji je obećavao lep i sunčan dan(ako se po jutru dan poznaje), doručak i poslednje pripreme za naporan dan i, posle kraće diskusije odlučeno, mali istočni maraton u dužini od 32,249 kilometara. Pomalo konfuzno je delovalo uplata kotizacija, prijava za učešće i dobijanje učesničkih knjižica, ali je uz prigodan foklorni program, simbolično pustanje golubova Novosadskih golubara i govor predstavnika organizatora i predsednika Planinarskog saveza Vojvodine, tačno u devet sati startovao maraton. Veliki broj ljudi je usporio sam početak i prvih nekoliko stotita metara je bilo veoma mučno ali se ulaskom na šumsku stazu i raspoređivanje učesnika na istočnu i zapadnu stranu stvar prilično poboljšala, pa smo već mogli da uživamo u prilično netaknutoj i čistoj prirodi a utisak je pojačavao izgled markacija staze u obliku srca, svojevrsan logo maratona, i izreke i mudre misli koje su, štampane na papiru, bile okačene na stablima duž cele staze.

Na prvoj kontrolnoj tački- Pl.dom Glavica smo overili učesničke knjižice, napravili pauzu, okrepili se i nastavili šumskom stazom dalje do KT3-Astal (ili, kako na putokazima stoji-Stolovi) gde se nismo zadržavali već samo overili knjižice i krenuli prema Stražilovu, koji se nalazi na krajnjem istočnom delu Fruške gore, i planinarskom domu na tom brdu, što je bila sledeća tačka koju treba overiti. Usput smo mogli videti prelepe pejzaže prirode, ogromna prostranstva livada, velika stada ovaca, a dokaz da je organizator na sve mislio i ništa nije prepustao slučaju su i cisterne sa pijaćom vodom, koje su bile postavljene ne samo na kontrolnim tačkama već i na svim mestima pristupačnim za cisternu. 

Kod doma na Stražilovu, koji je bio sledeća kantrolna tačka, napravili smo četrdesetominutnu pauzu, osvežili se hladnim pićem koje je moglo da se kupi u domu, pojeli poneki slatkiš kako bi prikupili snagu za put do manastira Grgeteg u dužini od 7.041 metar, što je najveće rastojanje između dve kontrolne tačke. Prvo spuštanje i gubljenje na visini a zatim veoma oštar uspon do Brankovog groba, gde smo napravili petominutnu pauzu da uživamo u prelepom pogledu na jugoistočni deo Vojvodine, vidimo spomenik Branku Radičeviću(1924-1853) i epitaf ''mnogo teo mnogo započeo, čas umrli njega je pomeo'' i napravimo pokoju fotografiju pa nastavili dalje da se spustamo prema manastiru Grgeteg. Kod manastira računamo da smo prešli više od pola puta pa prihvatamo ponuđeno besplatno okrepljenje- čaj od mešavine šumskog bilja, jedemo već pripremljene sendviče i krećemo na uspon do najviše tačke tog dela Fruške gore-KT6 TV toranj na 516 m.n.v., što nije bilo nimalo jednostavno posle dvadesetak pređenih kilometara i jakog sunca koje je u ovo doba dana bilo u zenitu, a s'obzirom da je trebalo savladati oko 300 metara visinske razlike. 

Kod TV tornja smo napravili pauzu u hotelu Norcev jer su nas već prilično bolele noge, osvežili se hladnim pivom, i posle četrdesetak minuta vidno odmorniji napravili nekoliko fotografija kod, od bombardovanja oštećenog a sada prilično obnovljenog TV tornja i krenuli dalje prema cilju. Prošli smo pored spomenika Sloboda na Iriškom vencu, podignutom u čast Partizana poginulih u NOB-u i nastavili do KT-9 Kraljeve stolice overili knjižice i, sada već vidno umorni nastavili prema cilju, svesni da smo veoma blizu i da nam je ostalo još nešto više od pola sata pešačenja.

Oko 1900 konačno stižemo u Popovicu, overavamo planinarske knjižice i odlazimo u kamp na zasluženi odmor.

Sledeći dan smo iskoristili na obilazak Novog Sada:kompleksnu i grandioznu Petrovaradinsku tvrđavu i prelep Dunavski kej, pa prepuni utisaka krenuli prema Lajkovcu, usput već planirajući kako provesti sledeći vikend.

 

 

Branislav Tomašević

 

   
© PSD "Ćira" Lajkovac