Članarina  

   

Osvanulo je prijatno jutro u Viku na jugu ovog ostrva.Već se polako privikavam na ovakve uslove života a osećam da će potpuno privikavanje doći sa danom polaska nazad u Srbiju.Noć smo prespavali u kontejnerima solidno preuredjenim za boravak gde ima čak i tuš kabina.Konačno nestaje moje omiljene hrane posle današnjeg doručka a posebno se sećam Turčina Kasima koji je izmolio paradajz iz mog kontigenta zdrave hrane.

Napolju je nešto Sunca pa deluje da će dan biti OK.Pravimo laganu šetnju do ogromne plaže pored mora i veoma interesantnih stena i prerasta.Plaža Rejnisfjara koju niko ne koristi je duga kilometrima pokrivena tamnim skoro crnim bazaltnim peskom na kojoj počasno mesto zauzima stena-prerast Dirholej kao i mnoge stensko-bazaltne hridi u vodi koje zovu Rajnisdrangar.

 

         

   Dirholej prerast i Rajnisdrangar hridi                        Plaža Rajnisfjara

 

Na obali ima najrazličitijih oblika bazalta koje posmatram sa velikom znatiželjom dok mi preko glave preleću ptice veoma živopisnih boja  koje se zovu Pufini.Veoma brzo lete i dobri su lovci-gnjurci.

 

         

      Obala od Bazalta.                                               Pufin u akciji.

 

Tu na ovoj plaži je pećina Halsanespelir u kojoj je po njihovoj legendi živelo čudovište.Ali vremena za neke obilaske nema jer danas se ide na vodopad Skogafos i druge znamenitosti pored puta br:1 koji je ustvari kružni put oko ostrva.Opet imamo lep vidik ka Mirdajsjokulu ledniku ispod koga spava vulkan Katla samo ne znam koliko će dug biti taj vulkanski san.

       

          Skogafos u svoj svojoj lepoti.                     Iznad velikog vodopada ima mnogo manjih.

 

Malo vremena prodje a već se predamnom ukazuje veličanstveni vodopad Skogafos koji pleni sa svojih 64m visine i oko 30m širine.Buka je zaglušujuća a kapljice vode te okvase skoro onda kada ga ugledaš.Ovo je nešto neverovatno a tvrde da ima većih vodopada i lepših.Ovaj vodopad čini reka Skoga i bio je nekad na samoj obali a danas je na 5km udaljen od mora.Preduzimamo uspon sa naše desne strane na jedan vidikovac i posle oko pola sata uspona pred nama se pojavljuje reka Skoga  koja vrluda  i propada preko bezbrojnih manjih vodopada  do mesta gde se stropoštava u ambis dubok 64m.Pored reke je i veoma lepa i verovatno interesantna staza za treking duga 25km ali za nju vremena nažalost nema.

 

               

   Predeli kao za pozadinu kompjutera                   Kanjon reke Fjatra-Fjatragljufur

 

Tu sa visine naziremo i vulkan Eijafjatlajokul koji je svojom erupcijom pre 5 godina izazvao pravu pometnju u vazdušnom saobraćaju Evrope.Sa ove uzvisine je i odličan pogled na morsku obalu nekad i sad.Odlazimo puna srca lepote i očarani samo takvom panoramom gde god se baci pogled.Vraćam se opet pored Vika,jedinog mestašca na ovom putu sa oko 300 stanovnika  i hitam prema kanjonu lakog imena-Fjatrargljufur koga je istesala reka Fjatra žureći ka moru.Kanjon je veoma lep i nije divlji samo da je toplije mogao bi se rečnim tokom forsirati.Dan je neobično sunčan mada duga u daljini najavljuje pljusak

          

    Bazaltne ivice kanjona Fjatre.                                Vodopad Fos a sidu

 

.Bilo nam je mnogo krivo kada smo shvatili da nema vremena da se poseti mesto najveće i najotrovnije erupcije Lakagigar koji je u 18 veku napravio pomor stanovništva,globalno zahladjenje planete,propast proivodnje hrane i kažu smrt oko 6 miliona ljudi.

Da bi se to prirodno čudo obišlo trebalo bi 6 sati a mi imamo još neke stvari posetiti dok sat pokazuje kasno posle podne.Prolazimo pored terena kao nacrtanih za pozadine naših kompjutera i pred nama se pojavljuje uska traka vode koja odnekud sa visine leti u ponor nekoliko desetina metara dubok-vodopad Fos a situ.Prizor kao u snu.Par snimaka uz buku koju donosi eho sa daljine.Vozim pored reke Hvertisfljot koja nastaje od topljenja ledenika i putuje kroz polja lave i na horizontu evo ti Vatnasjokula planine vulkana na kome je i naviši vrh Islanda-Hvanadalsnukur sa 2110mnv. Put je prav kao strela nikog na njemu nema samo Vatnajokul sa odbleskom Sunca u ponoć. Neverovatno.

 

             

       Reka Hvertisfljot i Vatnajokul.                   Vatnajokul u najviši vrh Hvanadalsnukur

 

Ovaj najveći Islandski ledenjak ima površinu oko 10.000km2 i pokriven je ledom čija debljina biva i do 1km.Ravno pred nama je Hvanadalsnukur koji sa Vatnom uzima oko 10% površine ostrva.Levo od njega je i lednik Svinafelsjokul koji čuči u senci Hvanadalsnukura koga Sunce obasjava i u ponoć.Mi smo sad došli do Skaftafel kampa gde bi trebali da se odmorimo od ovih lepota.Ipak nisam odmah otišao na spavanje želeći da upijem svaki detalj ove lepote.Krećemo se tiho kroz ovu mirnoću predela i izbijamo na vidikovac sa koga se pruža pogled u noći na Skaftafelsjokul i lagunu ispred njega.Tišina je grobna i mi na levo krug ka kampu.Magla se navlači nad lednik a mi udaramo opet na vodopad Svartifos koga okružuju bazaltni blokovi na kojima kao da su umetnici vežbali.U kampu smo ponovo i čujemo da se danas vreme pogoršava i biće mnogo kiše.U ovo doba buljine po Srbiji samo štrikaju a ovde ih nema jer su verovatno zbunjene trajanjem dana i noći.

 

              

       Najveći lednik Islanda Vatnajokul.                          Ko bi rekao da je već ponoć.

 

Odspavasmo bogato i čim progledasmo vidimo da su prognoze tačne.Teški oblaci i magla svuda oko nas pa nam je noćna šetnja pomogla da nešto vidimo.Forsiramo reku preko jednog od retkih mostova,Ovaj je drven sa ojačanjima od metala.Vozim po obodu lednika Svinafelsjokul koji je prljavo plave boje od pepela koji se u njemu nataložio.To je neverovatna količina leda koja se kreće.Dok oblaci sa zapada bivaju sve crnji mi nazad na glavni put pored leda koji kipi sa Vatnasjokula.

          

            Vatnajokul u sitne sate.                                 Vodopad Svartifosi bazaltna obala.

 

U daljini primećujemo veliki vodopad ali ga i ne čujemo koliko je udaljen.Vodu crpi od otapanja lednika iznad.

 

            

Jedan od bezimenih vodopada i to kakav.                       Ledene sante Jolusarlona

Bežeći od oblačnog fronta stižemo do najvažnije tačke dana do Jolulsarlona.U improvizovanoj luci medju ledenim santama ukrcavamo se na neku amfibiju i njome kružimo izmedju ovih ledenih nemani po jezeru koje ima kanal koji ga vezuje sa morem ali je taj kanal zatrpan gromadama leda.Pažljivo plovimo izmedju santi leda bele ili plave boje koje zavise od količine kiseonika u ledu.Prljavi proslojci ukazuju na vulkanske erupcije i pepeo koji se tu zadržao godinama i vekovima.Na santama pored nas se razbaškarili tuljani a ima i patki koje se kupaju sa podmlatkom.Kiša baš preti ali nas nekako zaobilazi imi posle povratka u improvizovanu luku idemo ka gradiću Hofn  koji ima oko 2000 žitelja i gde bi se trebalo nešto staviti u kljun.Opet pice i Hamburgeri ali i pivo Boli.Tipičan ribarski grad napuštamo i idemo dalje na istok.Predeli su neverovatni pa se zaustavljamo na mnogo lokacija da Canon odradi svoj posao.Put je veoma strm ali kvalitetan i bez saobraćaja a oko nas brojni vodopadi,kanjoni,uvale,lagune i vidikovci.

 

           

         Na odlasku iz gradića Hofn.                                     Ovi pasu i pola noći.

 

Kako napuštamo pribalje tako se i vreme prolepšava pa slikamo li slikamo.Skoro će i ponoć a svetla ima dovoljno za slikanje.Po ogradjenim pašnjacima pasu konji u velikom broju a videsmo i traktor marke Zetor.Rakovice nema barem za sad.Ovde ima i restorančić i mlade Islandjanke nas poslužuju samo je sve za nas mnogo skupo.Noćas nema promenada već se snom moramo odmoriti za nove dane.

Sutra idemo na tajanstvenu Askju i Hajdubrajd pa onda laku noć.

 

 

 

Ovo sve doživeo i pregazio te sa snimcima začinio Vaš kolega planinar PSD Ćira iz Lajkovca

 

Milorad Šakić.

 

   
© PSD "Ćira" Lajkovac