Članarina  

   

 

Nisam mogao sačekati dan i termin odlaska na Island-zemlju ledenjaka,gejzira,kamenih pustinja,travnatih livada,bistrih reka,veličanstvenih vodopada i naročito vulkana.

Organizator ovog puta ,u san snova ,bila je Američka firma proizvodjač automobila,čije ime nebih spominjao a period putovanja je bio kraj meseca Maja i početak Juna 2015.godine.

Aerodrom u Surčinu bilo je polazno mesto putovanja i posle svih potrebnih provera krećemo put Beča,Osla i Rejkjavika gde smo posle 6 sati leta odnosno oko 11 sati provedenih na putu stigli u drugi svet.Napustio sam Srbiju na lepih 29 Celzijusa a sleteo na Keflavik na desetak isth tih Celzijusa u kišnom danu.Jeste hladno ali je nekako toplo oko srca jer se ovakav put ne pravi svaki dan.

               

           Negde iznad Norveške                                 Koncertna operska dvorana Rejkjavik

Napuštamo aerodrom Keflavik i idemo u Rejkjavik gde menjamo novac i saznajemo da se za 1 Euro dobija oko 170 islandskih kruna.Primećujem da je grad nenormalno čist ali i mnogo vlažan jer kiše stalno pada.

           

           Eksponati u Muzeju penisa                               Pogled sa Hallgrimskirkje

Upoznajem se sa znamenitostima grada.Prolazimo pored zgrade vlade koja je jako skromna, pa pored zgrade opere koja izgleda veličanstveno,pa odlazimo na uzvišicu gde je najveća i najviša zgrada Islanda Hallgrimskirkja jedna velika i neobična katedrala,pa odlazim i u muzej penisa gde ima  oko 300 eksponata od 96 vrsta stanovnika planete Zemlja.

Katedrala je jako interesantna gradjevina sa velikim orguljama i vidikovcem sa koga se pruža prekrasan pogled na glavni grad Islanda.Vremena nema mnogo jer moram otići oko 200km istočno od Rejkjavika gde smo smešteni a tu su u blizini veliki vodopadi Hjalparfos,Hjalfos  i ko zna koliko drugih.Idem putem br:208 prema gradiću Hveragerti koji je postavljen na kraju velike ravnice nekad morskog zaliva.Put je odličan,saobraćajni znaci komplikovani do bola, magla na sve strane,kiša pada svakog sata a geotermalni izvori svud oko mene .Prolazim pored najveće reke Islanda Tjorse.Slikam sve što se dade slikati.Interesantne su kuće obrasle mahovinom i travom sa svih strana.

         

                 Kuća na Islandu.                                 Vodopad Hjalparfos na reci Fosa

Konačno sam kod vodopada Hjalparfos na reci Fosa. Neverovatan je. Penjem se na uzvisinu sa strane i otkrivam splet vodopada koji se odozdo ne daju videti.Ceo vodopad je oivičen bazaltnim stenama.Ova lepota se mora napustiti ,ipak nevoljno,pa se pored rečice Gjain

         

                Pored rečice Gjain                                    Vodopadi Hailfos i Grani

krećem ka novom spletu vodopada Hailfos i Grani.Put nije loš kakva je ovo nedodjija zemlja.Vodopade prvo čujemo pa ih vidimo u svoj svojoj monumentalnosti. Kiša opet pada izmaglica od vodenih kapi vodopada se diže i ometa Canon da odradi slike kako valja ali prizor je bajkovit. Slikam ipak koliko se dade i uživam u galami vode koja se stropoštava nekud dole.Kratko vreme me pokreće dalje jer je ostalo još oko trećina puta do Landmanalaugara. Sada je već oko 8 sati naveče Sunce je zašlo ali mraka ni od korova.Prelazim reku Tjorsu preko drvenog jednosmernog mosta,sipam gorivo na pumpi bez posade i nastavljam prema odredištu.Kiša staje a predeli luduju od lepote.Brdo Lotmundur

        

       Brdo Lotmundur u oblacima.                         Vulkanski krater Ljotipolur

okovano snegom pa brdo poliveno Suncem koje odnekud još daje avaz,pa peščanim putem pored jezera Eskihlitarvat,pa pored ogromnog kratera Ljotipolur čija jarka crvena boja kazuje da mu je utroba bogata gvoždjem.Pa opet jezero Frostastatavat čiji je plićak pun nekad izbačene lave i konačno pred Landmanlaugarom.Prizori prirode i terena oko nas neverovatno liče na drugu planetu.Dali sam ja na planeti Zemlji još uvek pitam se u sebi.

        

      Koja je ovo planeta. Možda Zemlja.                  Kamp u podnožju polja lave

Kamp vidimo u daljini gde se sve puši od obilja termalnih izvora ali do njega moram preći dve reke.Mosta nema ali ima rečni gaz i on je kao putokaz pa forsiranje protiče bez problema.

U kampu ima i tvrdih objekata i šatora a meni zapada tvrdi objekat.Raspremanje i zaslužena klopa od faširanih šnicli –Made in Serbia.

Mada je skoro ponoć neodoljivo me mame da se okupam potoci koji se dime mada je napolju 7-8 Celzijusa.Utisak sa kupanja je neopisiv samo sam malo brže hodao nazad jer je baš hladno napolju.U jedan sat po ponoći mada je dan napolju konačno se smirujem na ležaju i hvatam san za sutra.

         

            Tople Islandske kupke.                                    Predeo kao da je nacrtan.

Jutro kao sviće a napolju niski oblaci, kiša sipi kao da je normalna, nešto se stavilo u kljun( opet faširana šnicla) pa pošto imam nekoliko sati vremena do pokreta zajedno sa kolegom iz Irana ,Saidom i Havijerom iz Španije krećem na malu šetnju do uzvišice iznad kampa. Prolaztimo pored nekakvih biljaka sa cvetićima a dolaskom na vrh shvatamo da smo konačili u polju lave koga presecaju rečice i potoci.

            

    Na desnoj strani dimi živi vulkan.                    Ovde sumpor baš mnogo kandiše.

Okolina je jako živopisnih boja išarana snežnim pokrivačem koji se još nije otopio a i neće,prepuna terena koji jednostavno dime.Dali je opasno neznam ali da hoću da vidim to je jasno.Odlazimo u polje gde sve vri,gde je prilično toplo i gde se oseća šmek pokvarenih jaja odnosno gde sumpor mnogo isparava.Prizor je zaista lep i priroda se mnogo potrudila da se poigra sa bojama ali ovaj šmek sumpora me ne čini sternim.Canon na njega za sada ne reaguje.Povratak se malo iskomplikovao jer se mora silaziti niz nešto kao sipar samo u neogranišenoj količini.Silaskom prelazimo preko travnatih zelenih tepiha i nailazim na polje lave koga veoma treba pažljivo prolaziti jer je lava jako nezgodno pakovana i ivice su veoma oštre.Korak po korak i opet smo u kampu posle preskakanja najmanje desetak potoka koji izbijaju sa svih strana.

          

  Pepeo i lava izbačeni u skorije vreme.                       Ovde se čini kao da tlo gori.

Raspakivanje i pakovanje za put ka Viku.Idemo na jug i prvo pored jezera Kilingavat prelazimo brojne vodotokove a kiša navalila ko u sretne dane.Reka Jokuldala kvisl pravi takve meandre da se mora stati i slikati,Za divno čudo putevi su korektni mada se smetovi

           

              Put br:208 i smetovi                                   Sunčano ostrvo u peščanoj pustinji.

snega nalaze tik uz put. Nalazimo na putu nekoliko tablica odvaljenih sa nekih naših prethodnika pa opet preko sada reke pa još jedna i to poduboka ali Jeep dobro gazi i evo nas na visoravni odakle se dobro vidi reka Skafta kako vijuga kroz dolinu.Počinjemo da srećemo vozila čudnih oblika čak i jedan autobus koji valjda održava liniju.Kako smo bliži moru vreme postaje bolje.Prelazimo nekoliko puta reku Sitri-ofera i slikamo nestvarne predele čak i konje koji pasu pored nas u omedjenim livadama punim sočne trave.

Tada pred nas ispade ledenik Mirdalsjokul koji ima oko 600km2 površine čiji je vrh visok 1512mnv a ispod leda koji ga je okovao debljine 0d 400-700m nalazi se pritajen vulkan Katla koji ima erupciju svakih 40-80 godina a već ima 70 godina kako ćuti pa ne mora ni ovih dana da se pretrgne od rada.

                        

    Ledenik Mirdalsjokul i vulkan Katla                               Kontrasti sa Islanda.

Opet oblaci igraju se kišnih igara ali velika polja lupina osvežavaju vid oko Mirdalsjokula. Opet dan izmiće sati su kasni prema časovniku a smrkavati neće dugo pa se dolaskom u Vik opredeljujemo za dobar san.Sutra je novi,treći dan.

Neka ovo bude istorijat potkrepljen slikom za dva dana provedena na ostrvu vatre i leda Islandu.Ako vam se ova stvar dopadne biću Vam zahvalan i objaviću i ostale dane provedene na ovom putovanju koji su još sadržajniji.

 

 

Bio na Islandu i ovo sve doživeo Vaš kolega planinar  Milorad Šakić član PSD Ćira Lajkovac.

 

 

 

   
© PSD "Ćira" Lajkovac