Članarina  

   

Nestrpljenju ipak dodje kraj tople avgustovske noći u sredu 05.avgusta 2015. kada počeše da se na platou kod železničke stanice u Lajkovcu okupljaju ljubitelji planinarenja i prirode a sve u iščekivanju polaska na jednu veliku planinarsku akciju koju je naš ,ipak,mali planinarski klub Ćira iz Lajkovca uspeo da organizuje.Nas 24 planinara ubacuje stvari neophodne za petodnevni boravak u Sloveniji i pozdravlja se sa svojim bližnjima koji su došli da nas isprate.Odličan prevoz i veselo društvo potpomognuti lepim vremenom koje je bilo u izgledu napušta Lajkovac  oko 21 čas i stajući usput da kompletira planinarski sastav konačno posle skretanja za Rumu gde smo ukrcali našu Milu iz Šapca jezdi autopotem ka granici sa Hrvatskom i dalje ka Sloveniji gde posle prijatne vožnje stižemo na Bled malo posle 8 časova

 

             Pred polazak iz Lajkovca                                                Detalji iz Bleda.

.Prohladno jutro dobro nas je osvežilo posle celonoćne vožnje pa se razmilešmo po Bledu pokušavajući da upijemo svu lepotu ovog nadaleko čuvenog mesta.Šetamo Bledskim promenadama,prolazeći pored ljudi koji džogiraju u rano jutro,osluškujemo huk tišine i odsjaj okolnih lepota u kao ogledalo mirnoj površini jezera koju samo uznemiravaju veslači i ljubimci jezera labudovi i patke.Na jednom izvoru smo se lepo okrepili hladnom vodom kod našeg zemljaka iz Babušnice.Dosta smo vremena dobili na konzumaciju od našeg vodje puta Bože ali Bled je takav da vremena nikad dosta.Okupljamo se oko podneva pa krećemo put klanca Vintgar koji je veoma blizu ali moramo poštovati satnicu za susret sa našim vodičima na Pokljuki.

 

           Deo ekipe u kanjonu Vintgar.                         Kanjon Vintgar i reka Radovna.

 

Vintgar je biser medju klancima koga ulepšava reka Radovna svojim krivudavim stepenastim tokom čineći brzake i bezbroj malih slapova na svom putu ka Savi Dolinki.Ovde i oči i fotoaparati imaju šta zabelešiti od lepote divljine pritom maksimalno obezbedjene za posetioce.Na kraju kanjona posežemo za osveženjem pa nazad kroz pravi lavirint useka,vododerina,pored penušavih slapova i kao oko bistrih jezeraca.Svemu ima kraja pa i obilasku Vintgara pa ga nevoljno napuštamo i krećemo ka visoravni Pokljuka i odredištu Rudno polje gde bi nas trebala čekati dva vodiča iz Slovenije.

   

 

Stižemo tačno u dogovoreno vreme i uspostavljamo kontakt sa našim vodičima Štefkom Šebalj-Mikše iz Cerknice i Alenkom Mrak iz Logateca.Posle upoznavanja vršimo prepakivanje opreme za uspon na Triglav i oko 16 časova krećemo na put Triglava do prvog odredišta doma Valentina Vodnika na Velem polju na visini 1822mnv.Dan je vruć,isparenja su jaka staza je dobra ali ima mnogo uspona pa tajming se ne prati i kada sam uvideo da ću svojim hodom da kočim grupu negde na pola puta odlučujem da odustanem i obaveštavam vodiča Alenku koja je bila čistač.Poželevši sretan put ostalima ispraćam ih pogledom ali siguran da sam pravilno postupio vraćam se nazad i dok hodam čujem da me neko zove okrenem se i vidim Mikana kako tegleči ranac i kofer hita da se sastavimo u hodu ka Pokljuki.Nastavljamo naš put i dolazimo posle dva sata spusta na početno mesto uspona pa se prvo rešavamo mokrih stvari i razmišljamo kuda sad jer prevoz je odlepršao u nepoznatom pravcu.Noć preti brzim nastupom,telefoni nisu od koristi pa intuicija kaže da se moramo pešice spustitri nekud dole gde ima više civilizacije.Krećemo nekud dole i pokušavamo da stopiramo i gle čuda zaustavlja se crveni džip sa dva momka koja smo sreli na putu ka Triglavu i nude nam pomoć.Mi to oberučke prihvatamo i skupa počinjemo da tražimo naš autobus ili bilo kakav konak preko noći.Svraćamo na nekoliko mesta ali nemamo uspeha pa svraćamo u gostionicu nad Zatrnikom na piće da se koliko toliko odužimo Iztoku i Juri kako se ova dva planinara iz Medvoda zovu.Istrajnost daje rezultat i u Zatrniku smo uspeli da se ubacimo u pansion kod gospodje Sonje Gregorc gde koristimo sav komfor da se dovedemo u red.Ujutro sa gospodjom Sonjom inače patronažnom sestrom iz Radovljice kolima krećemo u potragu za autobusom i ugledašmo ga u selu Spodnje Gorje.Zahvalni na usluzi odlazimo,nalazimo vozače Jocu i Zorana pa na doručak.Ljubaznosti osoblja doma i prisutnih gostiju nema kraja pa se malo i nelagodno osećamo kao nekakvi mezimci.Tada Mikan konačno uspostavlja vezu sa našima na usponu pa saznajemo da su imali malih problema da su u Vodnikov dom stigli oko 20.15 časova da im je probleme pravio prevoj Studorski preval.Smeštaj u domu je bio u kolektivnu sobu a vodiči su bili u posebnoj sobi.Povečerje je oko 22 sata i dom se zaključava.Otključavanje je u 5 sati ujutro.

   

               Odmor na putu ka Triglavu.                       Dom Valentina Vodnika naša baza.

U petak ujutro grupa od 19 planinara kreće put Planike i Triglava i pored upozorenja vodiča da se svako preispita koliko je sposoban za to.Troje ostaje u domu a ostalih 19 pred Planikom vodiči postrojavaju u cilju dovodjenja opreme u ispravno i funkcionalno stanje.Od doma Planika šlem je obavezan a ostala oprema prema zahtevima staze.Vodiči su nekako doterali u red našu skalameriju od opreme i ponovo uputili apel da se dobro razmisli ko hoće gore da kreće.Kreće se i to ide dosta sporo jer je 5 sati provedeno treba još dva sata pa postoji šansa da se za dana ne može sići do doma pa vodiči seku stvar tako što odlučuju ko ide dalje a ko se sa drugim vodičem vraća u dom.Odabiraju 9 planinara kojima se priključuju još dvoje na svoju inicijativu a osmoro se vraća u dom.Njih jedanaest izlazi na vrh Triglava sa 2864mnv.Na vrh Aljažev stolp ispelo se 8 planinara iz Psd Ćira i 3 iz Pd Vis medju njima i tri devojke,2 iz Psd Ćira i jedna iz Pd Vis. Najmladji u grupi je imao 15 godina i ispeo se do 2640mnv do Planike.

 

  

            Detalj sa Malog Triglava.                                      Sin Dragan u elementu.

  

        Negde na putu za Triglav.Odmor.                         Uspomena sa vrha Triglava.

Popodne se grupa okuplja u Vodnikovom domu gde se prespavalo i u subotu ujutro pokret  ka Rudnom polju gde ih čekamo oko 10 sati dobro preplanule i umorne.Opet prepakivanje,osvežavanje sa izvora,pozdravljanje sa vodičima Štefkom i Alenkom uz zajednički snimak za uspomenu.

Sredjuju se utisci pa saznajemo da je Mikan prekršten od strane vodiča Alenke u –zelenko verovatno zbog zelene majce jer mu ime nije znala.

 

                Povratak sa  Triglava .                                      Gde ćemo spavati pobratime.

Kompletni odlazimo na Bohinjsko jezero gde se penjajući na preko 1400 stepenica lociramo na veličanstvenom Slapu Savice visokom 78m uz bezbroj fotografisanja.Ogromna količina vode ovde se stropoštava iz nedara Komarče u omaleno jezerce.Odatle odlazimo do Ukanca gde jedna grupa ide gondolom ns Vogel a druga ide na kupanje u Ribčev laz.Ja sam išao na Vogel sa gondolom koja odjednom vozi 60 osoba na visinu 1537mnv i za vreme vožnje od 4min. savladava visinsku razliku od 956m.Na Vogelu kao kod nas u Srbiji kad su veliki vašari samo ovde je tako svaki dan..Mnogo je naroda koji ispunjava svoje želje u obilju mogućnosti koje su na usluzi.Dobro se i sunčati dok se posmatraju vrhovi Julijskih Alpi koji su kao na dohvat ruke, Triglav posebno.

Kasno popodne se skupljamo uz obavezna kašnjenja ljudi kojima je to u krvi.Krećemo put Bleda,Jesenica,Mojstrane nebi li se nekako pre mraka dočepali Šlamajerovog doma u dolini Vrata pod severnom stenom Triglava gde bi upriličili počinak.Na autoputu je bio neki zastoj pa smo mileli pored Jesenica a onda je vozače ščepala nervoza i preterana briga za kvalitet puta po kome voze svoj autobus pa smo se naslušali kukumavki u smislu ko nas ovde natera u nedodjiju da polomimo vozilo etc.Kad ujutru na parkingu sve automobili klase 1.Kako li oni stigoše.

 

      Slap Savice pod Komarčom.Visok 78 m.                             Na Vogelu.

Šlajmajerov dom je bio odličan za odmor ali se noć koristila za razmenu iskustava sa planinarima koji su se po noći vraćali sa nekih od uspona na Triglav.

Odmorni evo nas u nedeljnom jutru spremni za put do Kranjske Gore i letaonice Planica u dolini Tamar.Lično sam znao da je monumentalna ali je tako nisam zamišljao gledajući prenose na TV-u. To ipak treba videti i doživeti.Kretajući se ka Kranjskoj Gori zaustavljamo se na kratko kraj velikog vodopada Peričnik.Deluje moćno i veoma interesantno.Sastoji se od dva vodopada i to gornjeg visokog 16m i donjeg koji se bolje vidi visokog 52m.Neposredno po padu sa visine vode napajaju reku Bistricu.Slikanja.slikanja..

 

Dolina Vrata pod severnom stenom Triglava                     Slap Peričnik visok 52m.

Opet na onaj auto put od sinoć samo sada dobro prohodan pa put Ljubljane.Na jednom parkingu mali odmor za doručak koji se opet pretvara u veći odmor zahvaljujući jednoj ekipi kojima je očito problem gledanje na sat.

Odvajamo se ka Postojni gde bi jedna ekipa trebala popeti Nanos kameni gromadni vrh koji se ističe kotlinom sa svoja 1313mnv i čestim promenama vremena.Uspevam nekako da ekipu ,njih devetoro dovedem do mesta Razdrto i uz objašnjenja Slavku Ivanoviću kuda se u kako peti mi ih ostavljamo i hitamo u Postojnsku jamu.Dan je zaista topao i jedinu nadu vidim u hladovini jame što se i obistinjava.Nas 15 imali smo prilike ,mada po paprenoj ceni za naš standard,da skoro dva sata uživamo u lepotama ovog čuda prirode prosto ne znajući gde da gledamo od očaravajućih oblika i boja.

 

        Planinari na velikanki na Planici.                           Na Vrhu Nanos 1313mnv.

Oko 16 sati vraćamo se po grupu sa Nanosa koji su razbacani po hladovini obližnjeg drveća ali puni utisaka i reči hvale za vidike koje sam im predlagao da vide.Drago mi je zbog toga pa im sada obećavam sledeći put ću ih voditi na Snežnik koji sa svojih 1796mnv pruža još bolje vidike.

Kažu da treba zasvirati i za pojas zadenuti pa mi to činimo ovog nedeljnog popodneva hitajući ka Srbiji ka Lajkovcu.Umor nas je dobro savladao ali su nas vozači uveseljavali pokušajima da bar jednom potrefe na koji izlaz da stanu u prolasku kroz granicu ili naplatnu rampu što im do Beograda ne podje za rukom.Na nekom parkingu u Hrvatskoj smo stali da se protegnemo, posetimo toalet i dopunimo rezerve vode ali smo morali onu istu grupu da čekamo jer su naručivali jela i ko zna šta još do u nedogled.Zaista ovo im nije trebalo ali kad su već pogrešili mogli su se izviniti celoj grupi što naravno nisu učinili.

          

Eto tako beše potrošen put u Sloveniju,Bilo je jako lepo pa se može desiti da i dogodine napravimo nešto što ostaje u sećanju.Bila mi je čast da sam bio deo ove ekipe i nadam se da sam svojim ponašanjem doprineo uspehu akcije.

Organizator puta je bio Zlatan Božić kome sam ja samo u izvesnim segmentima davao logistiku.

Kompletna organizacija je bila vrlo dobra,možda se malo više želja nego što nam vreme omogućuje ali dobar nauk za ubuduće i čestitkama našem Boži za uspeh i da ga ni ubuduće ne menjamo.U naš grad smo stigli u ponedeljak oko 3 sata ujutro.

 

Jedan od učesnika akcije Slovenija Triglav 2015,  koji se usudio da se lati pera i naše zadovoljstvo podeli sa drugima koji ovo budu čitali,

 

Milorad Šakić  PSD Ćira Lajkovac.

 

 

                 Detalj iz Postojnske jame.                            Detalj iz Postojnske jame

 

   
© PSD "Ćira" Lajkovac