Članarina  

   

Velika tura i obilazak zaista interesantnih planinarskih i pećinskih destinacija u Slovačkoj,Poljskoj i Češkoj republici ovoga puta će nas odvesti u Teplički kraj na krajnjem severu Češke republike gde se nalazi ovo čudo prirode ADRŠPAŠKE STENE u mestu Adršpah.Sve ovo sam doživeo zahvaljujući PD Balkan iz Beograda i Milanki Arsić koja je bila naš vodič.

Pokušaću da vam ,drage kolege planinari, a i drugi koji ovo čitate makar deo ove prirodne lepote dočaram rečju i slikom.

Bio je početak maja i vreme je dosta pravilo problema svojom hirovitošću pa smo se malo i pribojavali ulaska u ovaj lavirint stenja i vode prevashodno se bojeći grmljavine koja zna biti jako neprijatna i opasna.Ipak posle prijatnog boravka i lepog odmora u hotelu Alfa u Teplicama krećemo prema mestu Adršpah da se uverimo u istinitost lepote ovog prirodnog raja prikazanog na par fotografija koje smo dobili od našeg vodiča Milanke Arsić.Krećemo se dobrim asfaltnim putem ali se penjemo konstantno kroz velike komplekse šuma dok se pred nama ne otvori dolina okovana stenjem. I to kakvim.

                      

 

Opremamo se svim potrebnim za hodanje po vrletima čija je dužina 20-tak kilometara a posebno vodimo računa o foto tehnici da nam ovde u odsudnom času ne zataji. Primećujemo na velikom parkingu mnogo autobusa i mini-buseva i ogroman narod koji se negde valja a sve se to sliva ka mestu gde se ulazi u Kameni park.Nabavljamo ulaznice i propagandni materijal na kome su označene razne staze i putevi kojima se može hodati po sopstvenom nahodjenju birajući težine staza označene bojama 

 

     

          Dok ulazimo primećujemo da je sve sterilno čisto,pokošeno,umiveno,obeleženo i bezbedno od povredjivanja.Neverovatna je boja travnjaka koji nas okružuju, neverovatna boja jezeraca koja pohodimo a o boji stena i njihovoj lepoti nasledjenoj od prirode i vremena proteklog da se to dogodi prosudite sami na osnovu fotografija koje sam odabrao da vam predočim po nekom svom instiktu.

       

 

Ogromne kamene gromade u čijim senkama Sunce sija od 12 do podne, nadovezuju se na kamene kanjone gde se mora hodati nasadke da bi se moglo proći, na koje se nadovezuju brojne stepenice koje vode na vidikovce sa pogledom koji obara sa nogu,posebno sve isprepletano sa drvećem koje raste po mestima gde mu mesto nije.

       

Ima mesta gde se čoveku čini da je u pećinu ušao da nije tankog procepa neba iznad naših glava i gde je ipak dnevna svetlost u opticaju.Na sred tog parka prirode je jezero uklješteno medju kamenim gromadama gde saobraćaju mali čamci vozeći zainteresovane goste.Ima tu i izvora vode za piće koja hladnoćom peče po rukama.Sve to začinjava slika reke naroda koji se kreće tim stazama i bogazama i koja je neprekidna.

     

Ova deonica obilaženja,kako rekoh,bila je duga oko 20km i mi smo je obišli za 9 sati jer smo se ubijali od slikanja i uživanja.

Neka deo slika ovde predočenih pokuša da vam dočara ovu lepotu pa nebih dužio sa tekstom da vas ne ometam u ushićenju vidjenog.Ipak ovo je na slikama jedno a hodanje medju ovim kamenim divovima je nešto sasvim drugo      

 

  

Lično mislim da bi mi iz PSD Ćira trebali da pod hitno osmislimo jednu turu za srce i dušu i obidjemo ova mesta koja nikog ne ostavljaju ravnodušnim.Spreman sam da pomognem u svemu oko jedne organizacije ovakvog putešestvija.     

 

  

Na kraju izlazimo opijeni lepotom vidjenog i bacamo sidro u nekom od brojnih restorana koji nude okrepljenje i osveženje.

Zaista bio je ovo dan za nezaborav.

Svedok sam Vam da je sve tako a i lepše nego na slikama  

  

                                                                         

 

                                                          Milorad Šakić član PSD Ćira iz Lajkovca.

 

   
© PSD "Ćira" Lajkovac