Članarina  

   

         Produženi vikend za Prvomajske praznike koristim tako što sa ekipom planinarskog društva Balkan iz Beograda odlazim na put ka Slovačkoj.Tamo smo namerni obići glavni grad te zemlje Bratislavu i ispeti se na vrh Veliki Krivan 1709 mnv.

U četvrtak u ponoć ka petku krećemo sa parkinga kod hrama Svetog Save na put prema Vojvodini,Madjarskoj i Slovačkoj.U ovoj noći hram Sv.Save je blistao u svoj svojoj lepoti.

  

   

Kiša nas je ispratila i dugo se sa nama družila uz put skoro do Dunaujvaroša prepustivši nas tamo uživanju u lepim pogledima i nadsi da ćemo povratiti optimizam pred put.Zaista predivan osećaj je posmatranje uredno obradjenih njiva i skockanih gradova i varoši kroz koje nas put vodi.Prelazimo reku Dunav kod mesta Komarom-Komarno i grabimo ravnicom prema Bratislavi.Smeštena na obe obale Dunava ova stara dama Srednje Evrope umivena kako takvim gospodjama priliči oberučke nas je prigrlila svesna svoje neprolazne lepote i skrivenih čari pozvala nas da zajedno uživamo.

  

   

Zaista trebao bi čovek biti nekorektan pa ne priznati da vas ta varoš ne opčini svojom lepotom ,urednošću i neposrednošću.Šetajući njenim ulicama šetamo istorijom koja nam se nudi na svakom koraku.Izvanredno očuvane i restaurirana zdanja koja mnogo i mnoge pamte tu na dohvat ruke vas očaravaju i pružaju mogućnost uživanja u njihovoj monumentalnosti i lepoti.Nismo propustili priliku da duši damo na volju i ne sednemo u bašte jako interesantnih lokala i osvežimo memoriju uz Zlatog Bažanta ili ti Zlatnog Fazana ,delo slovačkih majstora spravljanja piva.

  

    

Na levoj obali Dunava smestilo se srce nekadašnje a Stari Grad današnje Bratislave.Sve je to skockano,uredjeno i jako prijatno za videti mada se radi o gradjevinama starim nekoliko vekova.Neka par fotografija pokušaju da Vas makar malo uvere u to.

Pogled sa zidina tvrdjave ka obalama Dunava prikazuje nam most ka Petržalci novom delu Bratislave.Most je kao neki leteći tanjir koji trenutno odseda visoko nad vodom ove reke.Kratko je vreme da se posvetimo ovom lepom gradu brzo isteklo pa nastavljamo put ka Žilini (80.000stan.) u čijoj se blizini baškari Veliki Krivan veoma posećena destinacija planinara.

    

 

Prolazimo Žilinu vozeći se auto-putevima koji se samo mogu zamišljati i smeštamo se u mesto Terhova u nacionalnom parku koji nosi ima po Janošiku ili ti slovačkoj verziji Robina Huda.Hotel Gavurky je jako prijatan i posle večere u slovačkom stilu (kobasice,knedliki i Bažant) idemo na odmor jer sutra u subotu penjemo Veliki Krivan.

Vreme se neda hvaliti koliko je lepo i prijatno.U rano jutro odlazimo do planinarske kuće i centra za skijanje sa uspinjačom Vratna na 750mnv gde se okupljamo i pod budnim okom naše Milanke Arsić pokrećemo put ovog vrha.Vidimo da se okolni vrhovi bele pa će takav biti i Krivan jer je on najviši.Isprva je uspon bio dosta strm ali kasnije se hoda grebenom planine pa se pruža prilika za razgledanja i snimanje.

    

 

Prepliću se zelene livade sa bujnom četinarskom šumom izpresecane stazama za hodočasnike planina neverovatno obeležene.Put postaje sve strmiji i kamenitiji dok pred nas ne stupiše površine snegom pokrivene.Iskonska lepota motiviše još više da se uspe mada hod po ovakvom snegu iziskuje veliku pažnju i zahteva mnogo snage.Pogledi u daljine oko nas su nestvarni a dan se namestio.Izlazimo na vrh samo je nebo iznad nas i provalije i ponori gde god pogledaš.Foto aparati rade do usijanja.Velika je šteta što se na takva mesta čovek penje 4-5 sati a gore ostaje pola sata.

Povratak je bio mnogo opasniji jer se sneg malo zagrejao i postao klizav pa su i noge počele propadati ali uspevamo da se spustimo do Planinarske kuće i okretnice žičare na Hebu na 1250mnv.Ovde je naroda kao na vašaru.Odličan restoran predivna spoljna terasa pa smo utapali žedj u pivu i sunčali se okruženi snegom.

  

 

Kako vreme brzo proleti i eto ti nas u gondolama kojima se spuštamo na mesto sa koga smo jutros krenuli-Vratna.Tu nailazimo na prodavce raznih vrsta sireva pa se ubismo od probanja na koje nas podstiču sa svih strana.Bio je i lep pazar.

Spuštamo se dolinom Terhovskog potoka kroz kameni kanjon gde voda izvodeći prave vratolomije nalazi put ka dolini.

   

 

Mesto Terhova je pravo turističko i verovatno je preko zime ovde velika gužva.U mestu posećujemo crkvu Sv.Ćirila i Metoda gde je na nas poseban utisak ostavio u drvetu izvajan Vitlejem.

Puni utisaka okupljamo se u našem bivaku Gavurky i pokrećemo ka Poljskom gradu Krakovu gde smo namerili posetiti ovaj lepi grad i čuveni rudnik soli Wielicka.To bi se trebalo dogoditi na praznik rada 1.maj. Do tada lepo spavajte i lepo sanjajte ono što ste videli na mom skromnom prilogu u fotografijama i ne propustite priliku da ovo obidjete ako Vam se prilika za to pruži.

 

Puno Vas ,koji ovo pročitate, pozdravlja živi svedok svega opisanog.

 

Milorad Čakić planinar PSD Ćira iz Lajkovca.

 

 

 

   
© PSD "Ćira" Lajkovac