Članarina  

   

SUŠICA , DESNA PRITOKA TREŠNJICE

U okviru priprema za Slet plan železničarskih društava Srbije, radna grupa je 19.06.2016.obišla i izvidila teren i prostor gde bi mogla da se organizuje pešačka tura. Od prvobitno prijavljenih trojice grupa je narasla na 9 članova. MORAO SE ANGAŽOVATI drugi vid prevoza od predvidjenog. Tako je grupa stigla kombijem do  trafoa iza Borovnjaka na putu do m-Razbojište na oko 7 km od doma. Odatle je  napravljen ulaz ka reci Sušici. Prvo seoskim tvrdim putem, a onda kroz domaćinstvo meštani na sišli zemljanim putem do reke. Prvo smo naišli na staru vodenicu kojoj je radni vek već davno prošao.

Reka Sušica i po samom nazivu govori o tome da je relativno suva reka tj. sa malo vode. U letnjim mesecima sa velikim temperaturama zna i da presuši mada ne potpuno jer ona dobrim delom ponire na svom toku ka reci Trešnjici. Kanjon je kratak samo nekoliko stotina metara ali je ipak neprohodan bez opreme.

Odlučujemo se da nastavimo put  rečnim koritom. Vode ima negde vise negde manje, teče ali je moguće ići a da se obuća ne pokvasi. Teži Planinari vrlo brzo su digli ruke od takve obazrivosti, počeli su da gaze plitku vodu. Šakić se čak čudio kakvo je to pitanje da li su mu mokre noge: on je planinar sa potrebnom opremom.

Oko sat vremena smo išli niz reku. Ribe nema, ali se u prozirnoj vodi negde može videti rak i punoglavci. Tekuća bistro voda i obale obrasle šumom stvarale su prijatnu svežinu veoma pogodnu za šetnju.

U knjizi “VodopadiSrbije” čije ga to rani sam uspeo da otkrijem kaže se sledeće:

“U svom toku ima dva vodopada(donji) od 10-tak metara i drugi(gornji) od dobrih 20 metara. Kanjon je u donjem toku prepun krupnog kamenja i stena koje je velika prepreka do dolaska i spod prvog vodopada. Treba biti veoma obazriv jer su stene mokre i klizave. Pokušaj da se izađe na gornji vodopad za obilaskom donjeg je veoma rizičan,mada je moguć. Treba ići desnom stranom neposredno od samog vodopada i kosim kretanjem polako izaći na stene pa se onda polako spustiti u korito reke, videti i snimiti ovaj veliki vodopad. Onima koji se odluče da kanjon prođu opremom ovo neće biti neka velika prepreka a doživljaj je siguran sam za pamćenje. Poseta vodopadima Dubrašnice i Sušice moguća je u jednom danu jer se obe rečice nalaze relativno blizu jedna drugoj.”

Mi te vodopade nismo videli. Rekom smo išli do stena koji prave male vodopade sa ovom količinom vode. Mesto je lepo za slikanje i odmor. Zaključujemo da su stene za dalje spuštanje klizave i nastavljamo zemljanim putem levom obalom reke. Put prelazi nekoliko puta reku, dok na kraju se ne zaustavljamo na raskrsnici puteva, a istovremeno tu Sušica prima u svoj zagrljaj potok sa desne strane.

Sačekujemo Vladu i Miletu koji su išli koritom. Proučavamo karte, mapiramo gde smo i tražimo staze i bogaze kojim trebamo poći. Mileta je tek sad spokojan jasno mu je gde smo , moramo nastaviti dalje i izbiti na most.

Nastavljamo dalje niz reku, korito je široko prelazi u zaravan, obraslo travom, pa procenjujemo da za jul obavezno mora da se nose duge pantalone ili bar kamašne, zbog trave i ostruge. Svuda u travi su jagode, negde prezrele, a ponegde taman za jelo. Sa leve strane ostavljamo visoku stenu koja stražari ovim krajem. Nailazimo na brvno sastavljeno iz tri stable. Šalimo se sa Miletom da li je to taj most i odjednom stižemo do kraja reke. Dalje nema vode, cela reka ponire pod kamenom, nestaje. Još stotinka metara suvog korita i odjednom most. Pravi, veliki drveni most nad praznim koritom tako redak u ovim krajevima. Da čudo bude veće kraj mosta na škombi.”Ni sam ne znam kako sam dovde stigao” kaže vozač.

Od mosta do kote, brda Jelice koji su nekih 850mnv treba nam još oko sat uspona. Idemo putem, okolo. Malo se zaobilazi i preskače žica ali uskoro stižemo na vidikovac odakle zastaje dah: ispod nas duboko dole je Trešnjica. U okomitim stenama gnezde se beloglavi supovi, Tmurni oblaci iz Bosne već zahvataju i ovo područje, smračuje se iako je oko 15 časova. Sve se utišalo, od orlova ni traga, predoseća se kiša. Žurimo nazad, pratimo jednu markaciju koja skraćuje put ali ne toliko da nestignemo da nas kiša dobro okvasi. Da smo makar šampon poneli, vajkali su se neki.

Presvlačenje u kombiju, nastavak vožnje ka Pašnoj Ravni i nazad kući.


 

Slike vodopada iz knjige “VodopadiSrbije” koji bi trabalo biti na Sušici.

 

 

20.06.2016.g                                                   Z.Božić

   
© PSD "Ćira" Lajkovac