Članarina  

   

Planinarsko-smučarsko društvo Ćira iz Lajkovca, od 1. do 5. avgusta 2013. godine, organizovalo je uspon na nekoliko vrhova Fagaraša, u Rumuniji. Lajkovačkim planinarima priključila se i ekipa bratskog kluba iz Lazarevca, pa je zajedničko druženje i osvajanje Transilvanijskih Alpa moglo da počne već 1. avgusta u 17:00 časova, kada je veliki autobus krenuo putem Rumunije. Ekipa od 31 člana imala je veliki komoditet u prevozu namenjenom za 54 osobe, pa je put prošao lako i u dobrom raspoloženju.

Ono što je pratilo čitavu akciju, svih šest dana, jeste izuzetno prijatno i toplo vreme. Kažu, na uspon na Južne Karpate treba ići u avgustu ili početku septembra,- mi smo savet poslušali i uživali u punom zelenilu prirode i plavetnilu neba.

Već prvog dana po dolasku planiran je uspon na vrh Negoja (2535mnv): grupa je krenula iz planinarskog doma Korbana Kota (2000mnv), u kome je bila smeštena, oko 9:00 časova izjutra, dobro raspoložena. Dom je ujedno i stanica gorske službe spašavanja, odakle se pruža veličanstven pogled na put Transfagarašan.

 

 

 

 Izmaglica i svež, planinski vazduh pratio nas je u prvim satima i skrivao veličanstvenost pejzaža. Krenuvšu, nismo odmah imali predstvu o lepoti onoga što nas čeka. Ekipa od sedamanest članova vodila su dva vodiča, Gabrijel i Kornel, koji su rečima pokušavila da prikažu ono što nas čeka. Međutim, kasnije smo uvideli da je svaka reč bila samo bleda senka u odnosu na užvišenost predela pred očima.

 

 

Krenuvši, sa asvalta prelazimo na stazu, prolazimo pokraj malog vopada i nastavljamo preko pašnjaka. Dok mi uživamo u usponu, nekima je Faragaš svaodnevica: srećemo pastire i nezaobilazne pse čuvare. Zelene površine prekrivene su stadima.

 

 

Nakon tri sata hoda, nalazimo se na vrhu Laitel ( 2390 mnv ). Oblaci su se povukli, a pred nama su strmi obronci planinskog masiva. Uspon do ovog trenutka nije bio težak, koračali smo laganim tempom i čuvali snagu jer nam pravo pešačenje tek predstoji. Odavde nastavljamo ka zadatoj tački. Oko 13h stižemo do bivka i tu se delimo u dve grupe: onu koja nastavlja i onu koja ostaje zbog umora. Uspon postaje ozbiljniji i zahteva veću koncentraciju i pažnju. Zbog bezbednosti i veličine grupe, Gabrijel nas vodi stazom koja zaobilizi Drakulin klanac, i prolazimo kroz tesnac Doamni (rum. Strunga Doamnei). Oko 15h počinje uspon na Negoju.

Negoja je drugi po veličini vrh na planini Fagaraš, pa s obzirom na visinu, vegetacija je oskudna i gotovo da je nema. Ali čisto nebo i proznači zraci koji padaju po kamenju, prave neverovatan odsjaj i kontrast između sivih stena i plavetnila visina. Na vrhu sledi slikanje i pravo uživanje. Nakon kraćeg odmora, zbog vetra, počinjemo silazak.

 

 

Uživanje u pejzažu se nastavlja. Lepotu Fagaraša čine gole stene i oštri vrhovi oblikovani stalnim promenjivim vremnom. Srećom, nismo imali prilike da iskusimo neprevidivost klime, pa je doživljaj uspona bio veličanstven sve vreme.

Pri povratku u dom, planinari poočinju da se umaraju, a nekima i zbog celonoćnog putovanja noge polako otkazuju. Dva terenska vozila gorske službe spašavanja dolaze i odvoze dve iscrpljene planinarke, a ostatak ekipe nastavlja ka Crnom manastiru gde nas čeka autobus i odvozi u dom. 

Nakon deset sati pešačenja, uz topao čaj i rakiju, sabiramo utiske. Svi su zadovoljni. Pravi se organizacija za sutra, kada se planirao uspon na najviši vrh, Moldoveanu (2544 mnv).

 

 

 

 

 

autorka teksta: Marija Božić

fotografije: Zlatan i Marija Božić

   
© PSD "Ćira" Lajkovac