Članarina  

   

 

i još po nešto

 

Na planinarskoj akciji na Rogozni, u organizaciji  PK Berim-Z.Potok i PK Kopaonik –Laposavić, ipak smo učestvovali i mi, planinari PSD Ćira. Malobrojni zbog daljine do Rogozne, zatim mogućih opasnosti i neprijatnosti na teritoriji Ibarskog Kolašina kao i zbog planiranja još jedne akcije našeg društva u istom terminu, posle dosta premišljanja i neizvesnosti, na akciju smo krenuli  Grga, Vlada Jeftić, Goran, David i ja. Odmah po dolasku u selo Grubetiće, prešavši i deo veoma lošeg makadamskog puta, smestili smo se u prostorije OŠ Jošanica, gde su nas dočekali, uvek domaćinski raspoloženi članovi PK Berim, popunili smo prijave i postavili vreće za spavanje. Posle kraće zabave i druženja sa članovima ostalih desetak društava iz cele Srbije otišli smo na odmor. 

Ujutru uobičajne jutarnje aktivnosti: buđenje, doručak, priprema za dnevne aktivnosti, doček još nekoliko minibuseva sa planinarima, zajednička fotografija, govor dobrodošlice i plana pešačenja za taj dan Radeta iz Leposavića u ime domaćina, i oko 8 sati je nas oko 150 planinara krenulo na stazu. Planirano je da se pređe dvadeset i neki kilometar sa obilaskom Jeleč grada, najstarijeg sačuvanog Srpskog srednjovekovnog utvrđenja, Crnog vrha, najvišeg vrha Rogozne, Velikog krša sa kojeg se pruža prekrasan pogled na ceo Ibarski Kolašin, Metohiju i Kosovo i da se završi u selu Bube, koje se nalazi u opštini Zubin Potok. 

Po veoma sunčanom danu, uz dosta odmaranja, usput  shvativši da su izvori sa vodom uglavnom zatrpani i neupotrebljivi ispunili smo planirano, i oko 18 sati stigli na odredište, gde nas je čekao veoma ukusan pasulj sa mesom, ribom, salatom, za svakog po nešto.

Drugi deo plana nas Ćirinih planinara bio je odlazak u selo Čečevo, udaljeno 15ak kilometara od sela Bube, na planini Mokra Gora, koju je od Rogozne nekada delila reka Ibar, a sada jezero Gazivode, dodatno ulepšavajući ceo krajolik. U Čečevo je na najatraktivnijem vrhu Berimu izgrađena Via Ferata koju su nam ustupili na korišćenje ljubazni domaćini organizacije za promociju turizma u ovim krajevima Outdoor In pozajmivši nam i opremu neophodnu za penjanje. Tako smo nas petorica, pojačani planinarkom iz Beograda Jelenom, koja je prihvatila naš poziv da nam se pridruži u osvajanju Berima težim putem, stigli u Čečevo, prespavali i ujutru krenuli, veoma lošim i dugo godina neodržavanim putem, prema vrhu. Sa podnožja Berima uz Via Feratu smo krenuli Jelena, Goran i ja, dok su Grga i Vlada ostali dole kako bi napravili lepe fotografije kao svedočanstva našeg poduhvata. Penjali smo se oko 3 sata, prošavši čeličnim putem kroz jednu pećinu-tunel, nekoliko previsa i posle ispenjanih preko 100 metara vertikalnog puta stigli na cilj koji smo bili planirali za taj dan. Sišli niz sipar i posle povratka u bazu ručali i krenuli prema Lajkovcu, prošavši usput kroz Laposavić, gde smo ostavili Jelenu, čvrsto rešeni da u veoma skorijem vremenu ponovimo ovu uzbudljivu, pomalo napornu ali vrlo zanimljivu i nesvakidašnju akciju.

 

Uz veliku zahvalnost učesnicima ove akcije, svoje impresije na papir preneo,

Branislav Tomašević

 

   
© PSD "Ćira" Lajkovac