• yasl5.jpg
  • zasl1.jpg
  • zasl2.jpg
  • zasl3.jpg
  • zasl4.jpg
  • zasl6.jpg
  • zasl7.jpg

Članarina  

   

Granski sindikat IER „Nezavisnost“ Kolubara  

   

 

Drugog dana Vaskrsa, 17. aprila 2017. godine, održani si tradicionalni susreti planinara na Divčibarama u organizaciji PSD „Magleš“ iz Valjeva. 

Lajkovački PSD „Ćira“ krenuo je sa 13 planinara, a pridružila su im se tri planinara iz PD „Vis“, u pohod na Divčibare, prelepu visoravan Maljena. 

Ovaj planinski masiv nalazi se južno od Valjeva i prostire se pravcem istok-zapad u dužini oko 25 kilometara. Planina Maljen okružena je Povlenom i Suvoborom, a zajedno čine venac valjevskih planina bogat šumama i livadama, ispresecan potocima, rekama i kanjonima strmih litica. Priliku da se planinari prepuste čarima Maljena omogućilo je sunčano vreme, koje je ih je pratilo čitavog dana.

Organizatori su pripremili dve pešačke ture: prva je vodila od centra Divčibara, preko Golubca, Ljutog krša i Stražare do planinarskog doma PSD „Magleš“ u Poljani; druga je bila duža i kretala je od istog mesta kao i prva, samo je kasnije odvajala prema Crnom vrhu, Paljevinama i Kraljevom stolu, zatim do Poljana i planinarskog doma. Staze su bile različite dužine, prva je duga oko 8 km, dok je druga staza bila zahtevnija sa svojih 11 km. 

Dobro organizovani i iskusni vodiči, omogućili su da se staze pređu bez problema. Vodič lajkovačkih planinara bio je Dragan Pavlović, od ranije poznat stazama Maljena. Učešće na vaskršnjim susretima planinara na Divčibarama, pored „Ćire“ i „Visa“ iz Lazarevca, uzeli su: PSD „Rudnik“ G. Milanovac, PSK „Soko“ Krupanj, PSD „Kablar“ i PK „Fra“, oba iz Čačka. 

Kako je bilo divno vreme, bio je i divan pogled sa vrhova Maljena, posebno sa Crnog vrha (1098 mnv), sa čijeg vidikovca se vide šumadijske planine sve do Kopaonika, kao i Medvednik, Jablanik, Povlen, Sokolske planine, Jelova gora, Zlatibor, Tara i Golija, a priča se da je u vedrim jutarnjim satima sa Crnog vrha moguće videti i masiv Durmitora. Golubac (1050 mnv) je, takođe, vrh koji pruža lep vidik na sela valjevskog kraja. Kako su nekada šume ovog visa bile pune divljih golubova, tako je narod ovome visu dao ime Golubac. Na vrhu Kraljev sto (1104 mnv) nalazi se crkvica i spomenik palim vojnicima u NATO agresiji.

Šetnja je bila okrepljujuća jer Divčibare, zahvaljujući svojim prirodnim povoljnostima, spoju primorske, karpatske i panonske klime, na prosečnoj nadmorskoj visini od 1000 metara, predstavljaju vazdušnu banju, pogodnu za poboljšanje disajnih organa i celokupnog zdravlja. Istorija beleži da su ovo znali Turci koji već 1476. godine pominju Divčibare, da bi o blagotvornom uticaju klime ovog mesta posvedočio i knez Miloš Obrenović koji je često časove odmora provodio na Divčibarama.

Planinarski susreti su završeni u veseloj atmosferi vaskršnje atmosfere uz tucijadu u kojoj je prvo mesto osvojio Dragan Pantelić iz PSD „Magleš“, dok planinari „Ćire“ nisu imali imali pobednika u najtvrđem, ali su imali Vladana Jevtića koji je poneo najveće jaje. 

                                                                                                                                                                                                           

                                                                                                                                                                                                           Daren Milivojević

Add a comment

 

    U nedelju 09. aprila 2017. godine, planinari PSD „Ćira“ iz Lajkovca učestvovali su na planinarskoj akciji „Stazama Drugog srpskog ustanka“ koju je organizovalo PSD „Rudnik“. „Ćirinih“ 50 planinara je organizovanim prevozom došlo do Gornjeg Milanovca koji je bio početna destinacija planinarske rute. Vodič planinarima iz Lajkovca bio je Milan Jovanović, kome su se tokom puta pridruživali drugi vodiči iz PSD „Rudnik“, kako bi učesnike obaveštavali o istoriji i zanimljivostima rudničkog kraja, time su i najmlađi planinari mogli da nauče, a stariji da se prisete znamenitih događaja iz srpske prošlosti.

   

Ukazom kneza Aleksandra Karađorđevića od 05. januara 1853. godine premeštena je varoš Brusnica na mesto zvano „Divlje polje“ na desnoj strani reke Despotovice. Po istoimenoj reci nova varoš dobila je ime Despotovica. Šest godina nakon toga usledio je novi ukaz kneza Miloša Obrenovića, 03. aprila 1859. godine, po kome je varoš Despotovica promenila ime u Gornji Milanovac. Centralni trg Gornjeg Milanovca ukrašava monumentalna građevina iz koje je vojvoda Živojin Mišić naredio otpočinjanje Rudničke ofanzive 20. novembra 1914. godine. Danas je ta građevina namenjena kulturi i u njoj se nalaze Biblioteka „Braća Natasijević“, Kulturni centar i Moderna galerija. U gradskom parku se nalazi spomenik kraljici Dragi Obrenović, rad Nebojše Savovića Nesa iz 2010. godine. U gradskom središtu nalazi se crkva posvećena Svetoj Trojici. Ona je poslednja i jedna od najlepših zadužbina kneza Miloša Obrenovića. Neimar je bio Nastas Đorđević, rodonačelinik poznate familije Nastasijevi, koji je crkvu završio 1862. godine. Kraljica Draga rođena je u Gornjem Milanovcu 11. septembra 1866. godine. U svoje vreme kraljica Draga bila je žena velikog obrazovanja, a njeni koreni vezuju se za Nikolu Milićevića Lunjevicu, bogatog trgovca rudničke nahije koji je pomagao srpsku ustaničku vojsku. Još jedno od obeležji grada je Kuća srpsko-norveškog prijateljstva, otvorena za javnost 1987. godine. Izgrađena je kao simbol prijateljstva dva naroda uspostavljenog u Drugom svetskom ratu. Objekat se izdvaja neobičnim izgledom koji je spoj vikinškog broda i tradicionalne srpske kuće – brvnare.

     Planinari su iz Gornjeg Milanovca došli u Ljutovnicu u kojoj se nalazi crkva brvnara, retka i jedinstvena po svom izgledu u celoj Srbiji. Prema natpisu iznad glavnog ulaza, ljutovnička brvnara podignuta je 1809. godine i posvećena je Sv. Nikoli. Preko puta crkve nalazi se zvonara sa tablom koja ukazuje da je zvonaru obnovio 1956. godine Miroslav Adamović u spomen na svog oca Dragojla Adamovića koga su fašisti pogubili u Drugom svetskom ratu.

Planinari su od Ljutovnice krenuli ka Takovu, kroz prelepe predele brdovite Šumadije čiju je lepotu posebno isticalo prolećno vreme.

Odlazak u crkvu brvnaru u Takovu, znamenito mesto na kom su se ustanici, na Cveti 1815. godine, zakleli na vernost Milošu Obrenoviću i Srbiji „na krst časni i slobodu zlatnu“. Prema predanju, pored crkve se nalazi kamen sa koga je Miloš Obrenović okupljenom narodu objavio početak Drugog srpskog ustanka. Na drugom kraju imanja nalazi se staro groblje, oronulih stećaka po kojima se može zaključiti da su uglavnom iz XIX veka. 

Nedaleko od crkve brvnare nalazi se Muzej u Takovu, posvećen Drugom srpskom ustanku, zadužbina kralja Aleksandra Karađorđevića. Među brojnim muzejskim eksponatima izdvajaju se slika „Takovski ustanak“ Paje Jovanovića, takovski krst i ostaci takovskog grma. 

Ova lepa planinarska šetnja završena je na poznatom mestu „Takovski grm“, istorijskom prostoru od nekoliko hektara koji obuhvata građevine i spomenike vezane za Drugi srpski ustanak. Tu je pod najvećim hrastom doneta odluka o podizanju ustanka, i čuvene reči: „Evo mene, a eto vam rata s Turcima“, Miloša Obrenovića. Ranijem spomeniku iz 1887. godine, pridodat je impozantna bronzana skupina „Takovski ustanak“, rad prvog srpskog akademskog vajara Petra Ubavkića iz 1990. godine. 

Planinarska tura odvijala se uglavnom makadamom i asfaltom, dok je deo trase bila planinska staza. Kako je ova ruta bila lakša (10 km), pogodovala je svim uzrastima, pa je bilo mlađih i starijih učesnika. Divan dan krunisan je kraćim odmorom na Rajcu, gde su planinari sabirali utiske sa ove šetnje kako kroz rudnički kraj, tako i kroz prošlost. 

 

                                                                                                                                                                                            Daren Milivojević

     

Add a comment

Fotografije se nalaze na izložbi fotografija Foto Kluba Valjevo. Izložba je smeštena u ulici Kej Prvog ustanka i biće otvorena dok traju Tešnjarske večeri. 

{AG}A-M-izlozba-{/AG}

Add a comment

U organizaciji PSD "Ćira" i Kancelarije za mlade, a pod pokroviteljstvom opštine Lajkovac, u subotu 11. juna organizovana je tradicionalna, 11. po redu biciklijada.

{AG}biviklijada2016{/AG}

 Oko 200 učesnika, starosti od 4 do 67 godina, okupilo se u ranim jutarnjim satima kod Jolića vodenice, odakle je u 9 časova duga kolona dvotočkaša startovala.

 

"Već 11. put organizujemo biciklijadu sa ciljem da animiramo građane i da podignemo svest svih o značaju vožnje bicikla za naše zdravlje, ali i za očuvanje životne sredine. Dakle, pre svega, promovišemo aktivan i zdrav stil života i zadovoljstvo je videti da su se ljudi i ove godine u velikom broju okupili i da će ovo biti još jedno lepo druženje. Kada stignemo u Markovu Crkvu, plan je da posetimo crkvu Svetog Dimitrija i etno naselje Kumova vodenica, a na školskom terenu u Markovoj Crkvi organizovaćemo i sportska takmičenja. Igraće se: fudbal, košarka, odbojka, pikado, "ćorave bake" i badminton. Povratak nazad planiramo oko 15 časova", rekao je za Prave novine, predsednik PSD "Ćira", Vladan Jakovljević.

 

Trasa ovogodišnje biciklijade bila je: Jolića vodenica, "plavi most", Pepeljevac, Strmovo, Pridovorica, Ratkovac, Markova Crkva i povratak nazad, istom trasom. Pored redarske službe PSD "Ćira", kolonu su pratila i obezbeđivala vozila policije, lajkovačkog Doma zdravlja, kao i vozilo za prevoz pokvarenih bicikli. Za sve učesnike biciklijade, organizatori su obezbedili po sendvič i sok, a najmlađi biciklisti, nagrađeni su i kačketima.

Add a comment
   

Facebook  

   

Važna obaveštenja  

   

Izaberi jezik  

   
© PSD "Ćira" Lajkovac